U svakodnevnom životu, kao i u svakodnevnom razgovoru ljudi, može se vrlo često čuti termin psihoterapija. To bude u vrlo različitim kontekstima. Ponekad je dobronamerno, a ponekad i zlurado, kada sagovornici žele da povrede jedan drugog. Takodje, vidjamo psihoterapeute na Instagramu, vidimo ih u informativnim emisijama, u serijama i na filmu.
Ovim sam htela da uputim na to, koliko je psihoterapija prisutna u našim životima i zbog toga verovatno mislimo da znamo sve što nam je potrebno kada razmišljamo i donosimo odluku da li da krenemo na terapiju.
A da li je stvarno tako?
U ovom tekstu sam želela da podelim sa vama nekoliko pitanja na koja treba da odgovorite sami sebi, da biste naposletku i doneli odluku da li i kod koga da krenete na psihoterapiju.
Kako izabrati svog psihoterapeuta?
Sve počinje od unutrašnje potrebe, sve i da vam je neko rekao da bi mogli porazgovarati sa stručnjakom, odluka mora biti lično vaša. Dakle, unutrašnja potreba vas tera da se mobilizujete i potražite psihoterapeuta koji vam odgovara.
Traženje psihoterapeuta može biti na različitim mestima. Najpopularniji je svakako internet, jer mnogi žele da sačuvaju anonimnost, pa zato ne žele javno da se raspituju. A drugi način je dobra stara preporuka.
Kada birate terapeuta to je slično kao da birate prijatelja. Ta osoba treba da bude neko ko vam prija, kome verujete, neko sa kim se osećate sigurno da širite svoje vidike. Neko sa kim možete da eksperimentišete, da isprobavate nove načine ponašanja, neko sa kim vam je opušteno da plačete, opsujete ili se smejete.
Psihoterapeut nije školski psiholog kod koga idete kada ste nešto pogrešili pa vas prati osećanje stida, anksioznosti i straha od autoriteta. U tih sat vremena seanse važno je da osećate prisustvo terapeuta, da osećate da ste mu/joj važni, da ste prihvaćeni i da vas niko neće osudjivati. Da naspram vas sedi osoba koju zanima ko ste vi sada, ko ste bili i ko želite da budete. Psihoterapeut je kao dnevnik pod ključem koji čuva svaku vašu tajnu, misao, traumu, želju.
Sve ovo dolazi polako i gradi se, kao svaki odnos, medjutim već na prvoj seansi se može osetiti da li taj odnos ima potencijal ili ne. Psihoterapeuti su jedini ljudi sa kojima ostvarite dubok odnos, a koji se neće ljutiti kada ih ostavite, neće biti povredjeni ili napušteni.
Prvi kontakt sa psihoterapeutom
Kada ste pronašli svog psihoterapeuta, sledeći korak je ostvariti prvi kontakt sa psihoterapeutom. Već pri prvom kontaktu, koji je isključivo logistički (kad, gde, koliko košta, itd…) klijent može da oseti da li su „kliknuli”.
Svakako preporučujem da prvi psihoterapijski susret bude uživo ili online, jer nije isto kada se čujemo mejlom ili telefonom, i kada se gledamo oči u oči sa klijentom, to jest terapeutom.
I tako počinje naša zajednička avantura.
Koliko često treba da se vidjate sa psihoterapeutom?
Koliko često želite da se vidjate sa psihoterapeutom? To može biti jednom nedeljno, može jednom u dve nedelje, može biti jednom mesečno ili po potrebi.
Kako će izgledati ta dimanika vidjanja zavisi od puno faktora. Prvi bi svakako trebalo da bude iz unutrašnjih potreba, medjutim vrlo često dinamiku vidjanja odredjuje finansijska situacija. Ali pre nego što pomislite da je psihoterapija „skupa”, razmislite u šta tačno ulažete i da li vam je važno to ulaganje, važnije od novih cipela, nadogradjenih noktiju ili još jednog izlaska koji se uglavnom završi sa mamurlukom.
Koliko dugo treba da traje psihoterapija?
Sledeće oko čega treba razmisliti je – koliko dugo će trajati vaša avantura sa psihoterapeutom? Da li par meseci, godinu dana ili duže.
Ne postoji neko pravilo, ali je važno da postoji kontinuitet. To je kao kada biste išli u teretanu svakih šest nedelja – video bi se pomak, ali sigurno ne kao kada bi odlazili češće i redovnije.
U praksi se dešava da ljudi trenutno imaju neku krizu (razvod, raskid, gubitak, otkaz) te zbog anksioznosti i osećaja bespomoćnosti dodju na psihoterapiju, budu prisutni, zainteresovani, medjutim sa pozdravom na vratima sa terapeutom, završava se i svaki dalji rad na sebi.
To što se trenutno osećate dobro, ne znači da ste rešili problem ili da vam više nije potrebna pomoć stručnjaka. Naravno, ako niste kliknuli sa terapeutom, jedna seansa je sasvim dovoljna.
Kada završava psihoterapija?
Klijenti uglavnom dolaze „redovno” na terapiju. Posle nekog vremena počnu da dolaze redje, da bi na kraju osetili da su se dovoljno osnažili i osamostalili da mogu da nastave dalje bez psihoterapije, što ne znači da ne mogu da se vrate kada se pojavi neka nova kriza.
Druga opcija je psihoterapija bez prekidanja. To znači da se odnos ne završava, samo se mnogo proredilo vidjanje i svodi se na nekoliko puta godišnje.
Ako ste odlučili da završite sa psihoterapijom, bilo bi lepo da najavite to svom psihoterapeutu i da se dogovorite kada će biti ta poslednja seansa, jer baš zato što je taj odnos toliko specifičan i značajan, zaslužuje jasan i dobar završetak.
To može biti kao svaka druga seansa, a može se napraviti nešto simbolično zbog čega će ta seansa biti drugačija od svih predhodnih.
Kao što iz ozbiljne, dugogodišnje veze ne bi izašli tako što samo prestanete da se javljate, tako isto odnos koji ste izgradili sa svojim psihoterapeutom zaslužuje da ima tu završnu reč. A sa krajem odnosa dolazi osećanje zadovoljstva i ispunjenosti.
Otkazivanje već zakazane seanse sa psihoterapeutom
Ono što nije uklesano u kamen, ali je pravilo, a tiče se uputstva za korišćenje psihoterapije, je otkazivanje seansi.
Otkazati zakazanu seansu je ok. Medjutim, ako ste otkazali seansu u toku 48h do početka, ta seansa se naplaćuje.
Treba imati na umu da je to vreme zajednično, da je neko odvojio vreme za vas i organizovao svoj dan prema dogovoru. Terapeuti ne mogu za kratko vreme popuniti taj prostor, niti mogu sledećeg klijenta staviti za sat ranije. Ozbiljna je to logistika i važno je da se neka pravila ispoštuju.
Puno psihoterapeuta, posebno oni koji su na početku karijere, imaju knedlu u grlu kada se sretnu sa ovom temom, ali to ne znači da to ne postoji. Zato je važno o tome govoriti iskreno i otvoreno.
Da zaključimo
Na sva prethodno navedena pitanja (o čemu razmišljati pre polaska na psihoterapiju) možete samostalno doneti odgovore, a možete odlučiti i kroz razgovor sa psihoterapeutom. Ništa od odluka i dogovora nije uklesano u kamen i može da se menja.
Ako razmišljate, čitate na blogovima, njuzleterima, raspitujete se, pričate sa prijateljima, porodicom, da krenete u avanturu zvanu „kopanje po sebi”, dobro je imati ove male smernice pri ruci. Ako još na početku sa svojim psihoterapeutom prodiskutujete o ovim stvarima, onda u duhu Snežaninih patuljaka, uz pesmu „Haj ho”, kopanje nije uzaludno. Na putu ste da otkrijete rudnik prepun plemenitih ruda i dragog kamenja.
