Iako je anksioznost, veoma neprijatno stanje, baveći se njome i radeći na njenom prevazilaženju, učimo kako da bolje upoznamo sebe.
Saznajemo koje su to naše jake strane i šta je sve naša podrška za nošenje sa izazovnim situacijama. Takođe, učimo da postavljamo granice, bavimo se negativnim uverenjima, preispitujemo svoje vrednosti, sve dok se naše misli, osećanja i akcije ne usklade. A sve ovo, zapravo, vodi uvećanju zadovoljstva životom koji živimo.
Da li je vreme za promenu?
Pre nego što požurimo da bilo šta promenimo, važno je da stanemo. Anksioznost upravo to radi – zaustavlja nas u onome šta smo i gde smo u tom trenutku. Obično su ljudi, koji se u nekom trenutku bore sa anksioznošću, pre toga živeli veoma brz i aktivan život. U toj brzini, nemamo vremena da proverimo da li smo na “pravom putu”. Da li živimo u skladu sa onime što verujemo da je dobro i korisno za nas ili živimo u skladu sa tuđim vrednostima i očekivanjima. Zato je važno da ostanemo u toj “zaustavljenosti” dovoljno dugo, da istražujemo svoj odnos prema sebi, ljudima iz svog okruženja, svemu onome što je važno za nas i naš život. Da celom tom iskustvu damo smisao. Tek kada sagledamo sve ove aspekte, osvestimo ih i osetimo kako oni utiču na naš život, možemo da načinimo svestan izbor šta je to što ćemo da zadržimo, a šta je vreme da menjamo. I važno je naglasiti, ovo nije jedan trenutak promene, već proces, koji se dešava paralelno sa našim ugledavanjem sebe.
Praktične tehnike samopomoći
Postoje brojne tehnike, koje se koriste za umirivanje anksioznosti i panike i ovladavanje njima je veoma važno u prevazilaženju ovog stanja.
Jedna od najprirodnijih i najjednostavnijih je tehnika disanja. Udišite na nos 4 sekunde. Zadržite vazduh 1 sekundu. Potom izdišite na usta, 6 – 8 sekundi. Napravite 1 sekundu pauzu i onda ponovite ceo proces. Ovakvo disanje u trajanju od 2 minuta, će uspostaviti normalan odnos kiseonika i ugljen dioksida u krvi, nakon čega se uključuje korteks i počinjemo jasnije da razmišljamo.
Takođe, brojanje od 10 do 1 ili nabrajanje samo parnih ili neparnih brojeva po redu, pomaže da se uključi korteks, tj. misaoni proces, a uspori rad amigdale, tj. lučenje adrenalina. Ovo su tehnike namenjene kontrolisanju panike.
Kod dugotrajne anksioznosti, predlažem sledeću vežbu – sigurno poznajete neku osobu vašeg pola i godina, koja nije anksiozna. Zamislite, na trenutak, da ste ta osoba… Kako hodate? Šta govorite? Kakva je boja vašeg glasa? Kako se smejete? Šta govorite sebi kada se nađete u izazovnoj situaciji? Kako se ponašate prema onima koje volite? A prema onima koji prelaze vaše granice? Kako tešite sebe kada ste tužni? Kako izgledate kada ste srećni? Nastavite da zamišljate sebe u različitim situacijama. Možete da zapišete odgovore, a možete i da se fokusirate na osećaj koji imate u telu – kako je to kada prolazite kroz sve ono što vas brine i plaši, a niste anksiozni? Sledeći put, kada se nađete u situaciji koja kod vas izaziva anksioznost, prizovite u sećanje sliku ili osećaj koji ste dobili kroz ovu vežbu i osetićete da se i telesno opuštate.
Sve ove tehnike je, naravno, potrebno ponavljati i uvežbavati i to kada se osećamo dobro, kako bismo brzo mogli da ih primenimo u situacijama akutne anksioznosti i panike.
Prvi korak ka prevazilaženju anksioznosti
Pre svega, važno je stati i prihvatiti da imamo anksioznost i bez zadrške potražiti podršku. Kod nas je još uvek, nažalost, prisutna stigma vezana za traženje psihološke pomoći. Očekuje se da, nekako, sami treba sve da prevaziđemo.
A opet, sa povećanjem prisustva opšte anksioznosti u društvu, usled događanja vezanih za pandemiju tokom poslednje dve godine, povećala se i svest o tome kolike su blagodeti rada na sebi i brige o svom mentalnom zdravlju.
Psihoterapija, kao oblik ličnog razvoja, utiče ne samo na prevazilaženje anksioznosti, već kroz to i na uvećanje kvaliteta našeg celokupnog života.