NAPOMENA: Tekst koji ćete pročitati je napisan i podeljen uz saglasnost klijenta. Ni jedna Vaša priča neće biti objavljena bilo gde bez Vaše saglasnosti.
Pre izvesnog vremena, klijentkinja sa kojom radim već par meseci je došla sa jednom nedoumicom na terapiju. U pitanju je bila poslovna ponuda koju je dobila, i za koju nije bila sigurna da li da je prihvati ili ne. Trenutni posao joj je davao sigurnost, već poznate procese, ljude koje je poznavala, sve u svemu jedna poznata priča. Ponuda koju je dobila je bila izazovna, u smislu nove industrije, novih izazova, ali i straha od nepoznatog, izlazak iz zone komfora.
Nemogućnost da donese odluku ju je dodatno frustrirala, nesigurnost ju je preplavljivala, nije mogla da pronađe podršku u sebi samoj za sve te emocije koje je osetila.
Koji pristup smo koristili?
Klijentkinja je neko ko veoma lepo reaguje na rad sa imaginacijama, fantazijama, vizualizacijom. Predložila sam joj da uradimo jedan eksperiment koji se zove „prazna stolica“ i koji joj je, dok je sedela na drugoj stolici, zamišljajući sebe u situaciji da je promenila posao, da se nalazi u novoj kompaniji, mogla da oseti šta je to što joj telo poručuje, koje su to emocije koje oseća, da li oseća novu energiju koja je pokreće. Mogla je da zastane u procesu promišljanja i akcije i da se prepusti isključivo osećajima i senzacijama, da zaista bude u kontaktu sa sobom i svojom potrebom. Vraćajući se na staru stolicu, prvobitno gde je sedela, vraćala bi se u svoju ulogu koju je sad mogla da uporedi sa osećajima koje je iskusila na „novom mestu“.
Mogla je da uporedi ta „dva mesta“ i kako se oseća na oba, ko je ona na tim mestima, šta joj je važno, čega se plaši, koje su prednosti, a koje mane obe odluke.
Rezultat našeg pristupa
Klijentkinja je dobila novu energiju, novu perspektivu na osnovu koje je mogla sigurnije da donese odluku i da se u tom procesu oseti podržano iznutra. Istina je bila sve vreme u njoj, bilo je potrebno samo promeniti ugao gledanja, proširiti svesnost, pronaći podršku u telesnim senzacijama, a ne samo kognitivnim aspektima i promišljanju.
Na „praznu stolicu“ u toku terapijske sesije smeštamo bilo koji zanimljiv sadržaj koji želimo dublje da istražimo i upoznamo. U nju često smeštamo svoje brige, strahove, želje, telesne simptome, druge ljude sa kojima je potrebno redefinisati odnos. Ova tehnika nam pomaže da upoznamo delove sebe, koji su nam često nejasni.
Cilj u terapiji uz ovu tehniku je uceljenje. Da budemo svesni svojih potreba, ali i uverenja sa kojima živimo sve vreme. Da naša akcija bude podržana senzacijama i svesnošću, da osetimo pun kontakt sa samim sobom i okolinom, i da osetimo zadovoljstvo. Tek tada, naše iskustvo u tom procesu, može da podrži ono što zapravo jesmo, našu autentičnost.
Rezervišite seansu sa Ivanom
Online rezervacija
