U geštalt psihoterapiji, kontakt podrazimeva susret između nas i stvari ili ljudi oko nas. On se dešava na granici kontakta. To znači da se granice dve osobe međusobno dodiruju i preklapaju u određenoj meri. Ipak, van preklapanja, u kontaktu zadržavamo svoju individualnost i postoji osećaj razdvojenosti sa drugima, tako da nas oni ne bi preplavili. Drugim rečima, u susretu sa drugom osobom ne treba da izgubimo sebe, već da se poklapamo u onome što nam je zajedničko, ali uz zadržavanje i prihvatanje različitosti. Prema filozofu Martinu Buberu, to se naziva ,,Ja-ti odnos”, u kome tačke preklapanja predstavljaju ,,Mi”, a individualnost predstavlja ,,Ja” i ,,Ti”. Kada ljudi rastu u određenom odnosu, to znači da proširuju granice svog ,,Ja” zajedno sa drugom osobom. U hranljivim odnosima asimilujemo nova životna iskustva.
Koliko su Vaše granice propustljive?
Granice prema geštalt psihoterapiji su kao nevidljive linije uz pomoću kojih mi određujemo dokle ćemo nekoga da upustimo u svoj život. Dakle, one podsećaju na navigaciju koja nam pokazuje gde se nalazimo i kako da se povežemo sa svetom oko nas, bez da izgubimo sebe u tom procesu.
U krajnjem slučaju, smisao života jeste biti sa ljudima uz koje rastete. To je jedino moguće ukoliko u bilo koji odnos ulazite autentično, odnosno sa svojim potrebama. Kada poštujete sebe i osobu pored sebe, Vaše granice će biti fleksibilne i otvorene za komunikaciju, ali uz zadržavanje svoje ličnosti. Ovako izgledaju zdrave granice: one su propustljive, ali protočne. Propustljivost znači da puštate nekoga u svoj život, a protočnost znači da se interakcija, odnosno razmena sa nekim odvija slobodno i bez ograničenja.
Asertivna komunikacija
Postavljanje zdravih granica u međuljudskim odnosima podrazumeva asertivnu komunikaciju. Asertivnost je psihološki pojam koji ne može precizno da se prevede na srpski jezik. Stoga se koristi u izvornom obliku. Ova karakteristika podrazumeva samouvereno ponašanje i izražavanje. Nastala je od latinskog prideva “assertorius”, što znači potvrdan i jasan, dok engleski pridev “assertive” nosi značenja poput upornog, samosvesnog i samopouzdanog.
Asertivnost podrazumeva da osoba izrazi svoje potrebe, želje i prava bez ugrožavanja drugih ljudi. To upravo znači poštovati sebe i poštovati druge, što za sobom povlači poštovanje od strane drugih ljudi. Važno je znati da asertivno ponašanje podstiče samopouzdanje, samokontrolu i osećaj sopstvene vrednosti. Osim toga, asertivnost podrazumeva da osoba otvoreno i iskreno izražava svoje mišljenje, osećanja i stavove, poštujući druge. Asertivne osobe su empatične, jasno iskazuju svoje potrebe, i umeju da kažu ,,ne”. One ne beže od neprijatnih situacija, suočavaju se sa preprekama u međuljudskim odnosima, i ne nipodaštavaju druge. Da li će se osoba asertivno ponašati zavisi od konteksta date situacije. Neki ljudi imaju poteškoće da budu asertivni sa članovima porodice i prijateljima, dok drugi naiđu na izazove kada se nalaze u nepoznatom okruženju. Smatra se da je nedostatak motivacije da se deluje značajan faktor asertivnosti. Dodatno, osoba koja je asertivna nosi za sobom rizik da će njen sagovornik negativno da reaguje na nju, ili da neće uopšte reagovati. U ovom slučaju, važno je biti svestan sopstvene odgovornosti u komunikaciji sa drugima. Dakle, mi možemo i u redu je da se plašimo kako će druga strana da odreaguje, ali isto tako, to nije naša odgovornost jer nije pod našom kontrolom. Ono na šta mi možemo da utičemo jeste način naše komunikacije, odnosno da li ćemo da iskomuniciramo ono što želimo ili ćemo da se povučemo. Asertivnost se danas smatra efikasnim načinom komunikacije i rešavanja konflikata. To je važna veština u odnosu sa prijateljima, članovima porodice i poslovnim partnerima, koja može vremenom da se nauči i poboljša. Međutim, asertivnost se ne posmatra samo kao veština za poboljšanje interpersonalnih odnosa, već kao vrednosno stanovište koje ceni sagovornika i njegova prava.
U literaturi je navedeno više načina asertivnog reagovanja, međutim važno je istaći empatičku asertivnost. Empatička asertivnost podrazumeva osetljivost prema drugoj osobi. To znači da prilikom izricanja asertivnog stava uzimamo u obzir situaciju i osećanja te osobe. Poruka koju želimo da uputimo sagovorniku se sastoji iz dva dela: 1) empatije, gde reflektujemo osećanja ili stanje našeg sagovornika, i 2) asertivnosti, gde direktno komuniciramo svoje potrebe. Ovaj način komunikacije doprinosi da sagovornik pozitivnije odreaguje zato što smo mu iskazali poštovanje. Druga prednost empatičke asertivnosti jeste da govornik zastane na trenutak pre nego što odgovori asertivno, i da pokuša da razume sagovornikova osećanja i situaciju. Takav uvid u perspektivu druge strane pomaže osobi da ostane asertivna, ali da ne sklizne u agresivnost, posebno kada se suočava sa produženom frustracijom ili eskalacijom konflikta.
Smernice za postavljanje adekvatnih granica
1. Birajte u koga ulažete svoju energiju. Zapitajte se šta Vi tražite u prijateljskom i partnerskom odnosu. Ako tražite iskrene odnose, gradite ih sa ljudima koji traže isto što i Vi. Budite onakvi kakvi jeste i dajte svoje poverenje onima koji Vas zaslužuju.
U današnjem svetu, ljudi su postali jedni drugima objekti manipulacije, a sve u cilju sopstvenih interesa. Drugim rečima, današnje društvo naginje ka površnim međuljudskim odnosima zasnovanim na uzajamnoj koristi. Međutim, činjenica je da su takvi ljudi prazni i da oni suštinski nemaju šta da ponude. Ipak, ova moja generalizacija je previše jednostrana, jer naravno da postoje ljudi koji nisu površni, samo ih treba pronaći. Dakle, izuzeci postoje. Prepoznaćete ljude koji su slični Vama i koji dele Vaše vrednosti.
2. Poštujte svoje vreme. Ovo je posebno važno ako uočite da ste sa ljudima koji crpe Vašu energiju. Kvalitetno vreme koje provodite sami u aktivnostima koje Vas ispunjavaju su i te kako moguće kada Vam ne prija nečije društvo.
3. Otpustite kontrolu nad situacijama na koje ne možete da utičete. Ukoliko neka osoba ne želi da napravi kompromis ili pak želi da ode iz Vašeg odnosa, pustite je. Važi i obrnut slučaj. Ukoliko vidite da osoba ne uviđa Vaše potrebe i ne podržava Vas u životu, Vi izađite iz tog odnosa. Dakle, ključ je u preuzimanju odgovornosti na sebe. Međusobna tolerancija i pravljenje kompromisa treba da postoji u svakom odnosu. Međutim, ako druga strana nije za to voljna, onda to više nije odnos jer ne postoji ,,Mi”, već sebično ,,Ja”.
4. Procenjujte druge ljude. Testirajte tuđe granice. Ljudi se pokažu kakvi su samo u konkretnim situacijama. Da biste upoznali nekog, potrebno je određeno vreme. Zato ako uđete u ,,ulogu pomagača” na početku odnosa sa nekim, to može da ostavi negativne posledice po Vas. Kada dovoljno upoznate nekoga, onda nastavite da procenjujete, ali svaku situaciju ponaosob sa tom osobom. Ljudi koji Vam iskazuju zahvalnost što ste deo njihovog života je zapravo znak uzajamnog poštovanja i zdravih granica u odnosu.
Očuvanje zdravih granica
Važno je zadržati svoju autentičnost i biti svestan šta nam prija. Poznavati svoje granice je prvi korak ka otvaranju prostora za iskrenost prema drugim ljudima. Zdrav odnos prema sebi je osnova za izgradnju zdravog odnosa sa drugima. Za to su potrebne hrabrost i samouverenost da bez osećaja krivice poštujemo pre svega svoje potrebe, kako bi drugi poštovali naše granice. Ovo je esencijalni put ka očuvanju sopstvenog blagostanja.
Rezervišite seansu sa Kristinom
Online rezervacija
